Spoljna hidroizolacija onemogućava prodor vode u zidove i čuva izgled i strukturu fasade. Kada se uradi stručna hidroizolacija spoljnih zidova sa adekvatnim materijalima, ona može trajati i preko 15 godina. Naš tim koristi proverene tehnike i premaze koji štite fasadu od prodora kiše, vlage i spoljašnjih uticaja, bez zatvaranja prirodne cirkulacije zida. Na taj način objekat ostaje zaštićen tokom cele godine, a fasada duže zadržava svoj izgled i funkcionalnost.
Ako ste primetili fleke na fasadi, njeno pucanje ili odvajanje boje i maltera, reagujte na vreme! Pravovremeno ulaganje u novu hidroizolacija fasade je važno ne samo zbog izgleda objekta, već i zbog njegove dugotrajnosti i energetske efikasnosti.
Šta je spoljna hidroizolacija i zašto je bitna?
Hidroizolacija spoljnih zidova predstavlja skup zaštitnih slojeva i materijala koji sprečavaju prodor vode i vlage kroz spoljne zidove objekta. Njena osnovna uloga je da zaštiti konstrukciju od atmosferskih uticaja, produži vek trajanja fasade i očuva stabilnost zidova.
Savremeni sistemi hidroizolacije obuhvataju različite premaze, membrane i vodoodbojne zaštite koje omogućavaju da zid „diše“, ali da pritom ne upija vodu. Kvalitetno izvedena spoljašnja hidroizolacija sprečava zadržavanje vlage u zidovima i smanjuje rizik od pucanja fasade, ljuštenja boje i pojave algi ili buđi.
Posebno je važna kod objekata koji su izloženi čestim padavinama, jakom vetru ili temperaturnim oscilacijama, jer upravo ti uslovi najbrže dovode do propadanja nezaštićenih spoljašnjih površina.
Zašto dolazi do prodora vlage kroz spoljne zidove?
Prodor vlage kroz spoljne zidove može nastati iz više razloga, a najčešće je posledica dotrajale ili neadekvatno izvedene zaštite objekta. Voda pronalazi i najmanje pukotine kroz koje postepeno ulazi u konstrukciju. Najčešći uzroci pojave vlage su:
- dugotrajna izloženost kiši, snegu i mrazu.
- oštećenja i pukotine na fasadi,
- loše izvedeni spojevi oko prozora i terasa,
- nepostojanje ili propadanje hidroizolacionog sloja,
- kapilarna vlaga iz temelja,
- neadekvatna termoizolacija,
Voda se zadržava u zidovima, a pri niskim temperaturama dolazi do smrzavanja i širenja materijala, što dodatno povećava oštećenja na fasadi.
Kako prepoznati da je potrebna nova hidroizolacija fasade?
Problemi sa vlagom najčešće se pojavljuju postepeno, a prvi znakovi da je potrebna nova hidroizolacija fasade obično su tamne fleke na zidovima, tragovi vlage, ljuštenje boje i pucanje fasade. Čest pokazatelj problema su i bele naslage soli na zidovima, koje nastaju kada voda prolazi kroz konstrukciju i izvlači minerale iz materijala. Ovakva oštećenja ukazuju da fasada više nema dovoljnu zaštitu od prodora vode i atmosferske vlage.
Pored vidljivih oštećenja, problem se često prepoznaje i po hladnijim zidovima, težem zagrevanju prostorija i neprijatnom mirisu vlage ili buđi u prostoru. Vlažni zidovi gube termoizolaciona svojstva, što povećava potrošnju energije i može negativno uticati na zdravlje ukućana. Pravovremena sanacija i hidroizolacija spoljnog zida sprečavaju dalje propadanje fasade i nastanak većih i skupljih oštećenja.
Kako se radi spoljna hidroizolacija zidova?
Postupak izvođenja spoljašnje hidroizolacije fasade zavisi od vrste objekta, stanja fasade i materijala od kojih je zid napravljen. Kod starijih zgrada najčešće je potrebno sanirati postojeća oštećenja i dotrajale slojeve, dok se kod novogradnje hidroizolacija izvodi kao deo kompletnog sistema zaštite objekta.
Najčešći postupak hidroizolacije uključuje:
1. Pregled fasade i kritičnih tačaka
Pre početka radova proverava se stanje fasade, dilatacija, fugni i spojeva kako bi se utvrdila mesta kroz koja prodire vlaga ili dolazi do zadržavanja vode.
2. Priprema podloge
Uklanjaju se stara boja, oštećeni malter, ispucali delovi i nečistoće. Površina mora biti čista, suva i pripremljena za nanošenje zaštitnih slojeva.
3. Sanaciju pukotina i spojeva
Oštećene fugne, dilatacije i kritične tačke popunjavaju se trajno elastičnim masama koje sprečavaju dalje prodiranje vode i nastanak novih oštećenja.
4. Ojačavanje kritičnih mesta
Uglovi, spojevi između različitih površina, delovi oko prozora, terasa i drugih opterećenih zona dodatno se ojačavaju trakama ili mrežicama radi bolje zaštite i dugotrajnosti sistema.
5. Nanošenje hidroizolacionih premaza
Koriste se profesionalni poliuretanski, akrilni ili paropropusni premazi koji stvaraju zaštitni vodonepropustan sloj i štite fasadu od kiše, vlage, UV zračenja i temperaturnih promena.
6. Završna zaštita fasade
Po potrebi se nanosi završni zaštitni sloj koji dodatno odbija vodu, produžava vek trajanja fasade i poboljšava njen spoljašnji izgled.
Spoljna hidroizolacija na soliterima i višespratnicama
Kod solitera i višespratnih zgrada problemi sa vlagom najčešće se pojavljuju na spojevima fasadnih panela, oko prozora, terasa i dilatacija. Zbog velike visine objekta i otežanog pristupa, spoljna hidroizolacija se najefikasnije izvodi tehnikom rada na užetu.
Kao visinski radnici, izvodimo sanaciju i hidroizolaciju fasada na stambenim i poslovnim višespratnicama brzo, bezbedno i bez potrebe za skupim skelama. Na taj način omogućavamo dugotrajnu zaštitu objekta od prodora vode i daljeg propadanja fasade.
Da li se spoljna hidroizolacija može raditi bez skidanja cele fasade?
Kada su oštećenja lokalna i problem sa vlagom nije zahvatio celu površinu objekta tada možemo uraditi spoljnu hidroizolaciju zida bez skidanje kompletne fasade. Parcijalna sanacija najčešće je moguća kod pukotina, oštećenih fugni, dilatacija, spojeva oko prozora i terasa, kao i manjih delova fasade kroz koje dolazi do prodora vode. Ovakav način sanacije omogućava brzo rešavanje problema bez velikih građevinskih radova i nepotrebnih troškova.
Materijali koje koristimo za spoljnu hidroizolaciju
Za hidroizolaciju spoljnih zidova koristimo kvalitetne i dugotrajne sisteme zaštite. Najčešće su to:
- poliuretanske hidroizolacione premaze,
- paropropusne zaštitne sisteme,
- akrilne fasadne premaze,
- elastične mase za fugne i dilatacije,
- zaštitne premaze za beton i spoljne zidove.
Izolacione materijale biramo na osnovu vrste fasade, nivoa oštećenja i uslova kojima je objekat izložen, kako bismo obezbedili dugotrajnu zaštitu od vlage, kiše i pucanja fasade.
Koliko dugo traje hidroizolacija fasade i da li se isplati?
Kvalitetno izvedena spoljna hidroizolacija fasade može trajati od 10 do 20 godina, a uz redovno održavanje i više od toga. Njeno trajanje zavisi od vrste hidroizolacionog sistema, kvaliteta materijala, izloženosti fasade kiši, suncu i temperaturnim promenama, ali i od toga koliko su radovi stručno izvedeni. Savremeni poliuretanski i paropropusni sistemi pružaju dugotrajnu zaštitu od vlage i značajno usporavaju propadanje fasade i spoljnog zida.
Iako se mnogima na prvi pogled čini kao dodatni trošak, hidroizolacija je zapravo dugoročna investicija koja sprečava skupe popravke fasade i mnogo veće probleme i troškove u budućnosti.
Česta pitanja
Koliko traje izvođenje spoljne hidroizolacije?
Trajanje radova zavisi od veličine objekta i nivoa oštećenja. Manje sanacije najčešće se završavaju za jedan do nekoliko dana.
Koliko dugo zid mora da se suši?
Vreme sušenja zavisi od vrste materijala i vremenskih uslova. U proseku, površina se suši od nekoliko sati do 24 časa između slojeva.
Da li radovi mogu da se izvode zimi?
Radovi se mogu izvoditi i tokom hladnijeg perioda ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Izbegava se rad tokom kiše, snega i temperatura koje nisu pogodne za nanošenje premaza.
Da li hidroizolacija fasade menja izgled zidova?
Većina hidroizolacionih premaza ne menja značajno izgled fasade. Postoje sistemi koji zadržavaju postojeći izgled i boju spoljnog zida.
Koja spoljna hidroizolacija je najbolja za stare zgrade?
Za stare objekte najčešće se koriste paropropusni sistemi i elastični premazi koji omogućavaju zidu da „diše“. Izbor zavisi od stanja fasade i nivoa oštećenja.
Da li se radovi izvode bez ulaska u stan?
Da, većina hidroizolacionih radova izvodi se spolja pomoću alpinističke opreme. U najvećem broju slučajeva nema potrebe za ulaskom u stan ili poslovni prostor.
